Pretraga

[Dnevnik brucoša] Spas na kiosku, krv u ustima

A- A+

Za Dnevnik brucoša nema tjednova, nema odmora, nema obnove, nema ničega, samo novi nastavci bez obzira na sve. U novom nastavku, čudnom konstelacijom zvijezda, glavnom junaku događaju se i dobre stvari. Pomaci su vidljivi na svim poljima. Neću vam više ništa reći, čitajte sami.

Lajkate Dnevnik brucoša na Facebooku, šta vas košta!

foto: YouTube, scerenshot

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Borba za godinu

– Daj miči taj kurac, rekao je Ćelavi s gađenjem. 

Pokazivao sam mu neki kurac koji mi se pojavio na unutrašnjoj strani donje usnice. Malo je peklo i koliko sam mogao skužiti, bilo je sivo-bijelo.

– Pa jel’ znaš šta je to? pitao sam. 

– Kajjaznam, afta, autizam, rekao je. Još je žmirio, iako sam zatvorio usta.

– Šta je afta? pitao sam.

– Pa taj neki kurac. No, jel’ ideš ti van il ne? rekao je.

Sjedili smo na mom kauču. Zadnja dva dana sam bio doma, skidao besplatne igrice na mobitelu i pljuvao s balkona. Mišku sam šetao oko tri ujutro,kad vani nije bilo nikoga. Ionako nisam baš spavao. Ništa drugo mi se nije dalo.  Na majici sam imao mrlje od kave, ajvara i sperme (vlastite). Đekson Polok jebote. Još mi se na usnici pojavio taj neki kurac. Peklo me kad bi pušio. 

– Ma neda mi se, odgovorio sam.

– Koji si ti monstrum, u pičku materinu, rekao je.

– Ma odi u kurac, odmahnuo sam.

– Ne fakat. Baš si se usr’o u životu, rekao je. Bio je ljut.

– A šta, da odem sad s tobom na pivu, to bi mi kao pomoglo? Šta bi to kao značilo? Dokaz ustrajnosti nepokorivog ljudskog duha, koji i najcrnju tamu beznađa razbija upornom, neugaslom, bakljom nade, spreman da i u najgoroj muci ode na pivu do kvarta?, srao sam. 

– Ja ću platit’, rekao je.

– Ok, rekao sam i ustao. Miška se prenula iz sna i pogledala me očima punim nade.

– Ček’ takav ćeš ić’? pitao je Ćelavi.

– Ne. Stavit ću naočale, rekao sam. 

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Ja ne postojim

Sunce

Uzeli smo pive na kiosku i otišli do boća. Bilo je sunčano. Godilo mi je to. Mišku sam pustio da liže bačene omote od bureka. Bila je sretna. Na klupici preko ceste sjedila je ekipa luđaka i zlostavljača žena. Pili su Holsteine. Nazdravili smo im iz poštovanja, a oni su odzdravili.

Ćelavi je na stol stavio vrećicu i krenuo motati pituru.

– Pa pička ti materina, sad si bio kod mene sat vremena i niš’ ne veliš, rekao sam.

– To ti je bila nagrada za ak’ izađeš, rekao je sa smješkom.

Miška je našla neki balvan i trčala po livadi s njim u ustima. Grana joj je bila preteška. Jedna strana joj se vukla po travi. Bila je izvan sebe od sreće. Kao da ima neki tajni plan s tom granom, koji je dovodi do ruba ekstaze. Ćelavi je smotao pa smo zapalili. Počeo sam se ceriti.

Ćelavi me gledao s čuđenjem, ali se i on počeo smješkati.

– Kaj se smiješ? pitao je. 

– Sebi, rekao sam i  prasnuo u full on smijeh. 

– Koji si ti debil, rekao je Ćelavi uz cerek.

– A znam. 

– Kaj ćeš sad? pitao je.

– A niš’. Vratit ću se doma i radit’ u poljoprivrednom dućanu, rekao sam.

– Jesi sposoban ti to? pitao je Ćelavi.

– Nisam siguran, odgovorio sam.

Protresao sam limenku. Bila je prazna.

– Oš’ još jednu? pitao sam Ćelavog, a on je samo kimnuo. 

– Ajde ja častim. Sad će lova od mekinja krenut’ kapat’, rekao sam i ustao.

Nije mi se dalo prolaziti pored kronera, pa otišao do kioska na 111. Na kiosku je radila neka butra mojih godina. Skužila je da se cerim pa se i ona nasmijala. Namignuo sam joj, a onda sam se sjetio da nosim sunčane i da ne može vidjet. Bilo mi je drago zbog toga kad sam se dozvao.

– Dva levića.

Okrenula se da ih uzme iz frižidera.

– Čekaj, ajde malo digni naočale, rekla je kad je donjela pive.

– Ma nisam ti namignuo, to je tik… krenuo sam se izmotavati.

– Kaj? pitala je u čudu.

– Ma niš’, rekao sam.

– No, daj digni naočale, rekla je. 

Podigao sam naočale.

– Jel’ ovo tvoje? pitala je i pružila tamnoplavu bilježnicu.

Otvorio sam prvu stranicu i vidio svoju sliku. 

Indeks jebote.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Žene su neprijatelji

Preokret

– E neš’ vjerovat’ šta se sad dogodilo, rekao sam Ćelavom.

– Kaj, rekao je i podigao nos iz mobitela.

– Butra na kiosku mi je dala indeks.

– Zaš’ ? pitao je.

– Pa zato što je moj.

– Kak’ tvoj?

– Pa moj indeks. Bio je na kiosku, rekao sam.

– Pa kak’?

– Nemam pojma. Valjda sam ga tamo odložio kad sam kupov’o neš’ pa sam ga zaboravio i nisam se vrać’o tam’ pol’ godine, rekao sam.

– Sereš, rekao je, iskreno začuđen.

– Ne serem, rekao sam i pružio mu indeks.

– Gle fakat, rekao je i prasnuo u smijeh. 

– Kak’ to zgledaš na slici jebote, rekao je i vrištao.

– Odi u kurac. Daj idemo do mene da pošaljem mejl u referadu. 

– Aj ček da popijem. Nemrem se sad baš kretat’, rekao je. 

Putem do doma prolazili su me trnci. Skakutao sam. Možda na kraju i neću sjebat’ godinu. Mislim, past ću skoro sigurno, ali da me sam izbrišu kao da nisam nikad ni upisao, to bi fakat bilo porazno. Zlostavljači žena su se smijali nekom prostom vicu dok smo prolazili pokraj njih. Lica su im se grčila pa su im se još jače vidjele popucale kapilare. Pristojno smo pozdravili.

Došao sam doma i otvorio mejl. Imao sam osamdeset i devet nepročitanih poruka. Uglavnom spemerskih. Jedan je bio iz referade. Otvorio sam ga.

– Poštovani gospodine taj i taj, 

Nadam se da se obraćam na pravi mail. (mejl mi je bio povampireni.ustase666@gmail) Kolega je našao vaše podatke u sustavu. Kolegica s treće godine koja se zove i preziva isto kao i Vi je zatražila ispis. Greškom smo ispisali Vas. Molimo Vas da u što kraćem roku donesete identifikacijski dokument i indeks kako bi Vas vratili u sustav i priznali bodove, pisalo je u mejlu.

– Toooo jebemeti mater, viknuo sam.

-Jel’ imaš kaj za jest’? pitao je napušeni Ćelavi.

Kopenhagen

Ćelavi je otišao oko devet. Našao je neke rižine krekere koji su ostali u ormariću još od kad mi je stara bila tu. Bili su stari k’o kurac, ali mu to nije smetalo. Ja sam se otišao tuširati. Prvi puta u zadnjih par dana. Miška je žvakala komad one grane koju je ponijela doma. 

Bio sam samo u ručniku kad je netko zvonio na interfon. Nisam htio otvoriti  jer nisam znao k’o je. Zvonilo je opet pa sam skupio muda. 

– Da, rekao sam u interfon. 

– Dođi na balkon, rekao je ženski glas.

Navukao sam majicu i gaće i izašao. Na platou ispod zgrade stajala je Vještica. Pravio sam se da je ne vidim.

– ‘Ko je? pitao sam.

– Zlatna ribica. Imaš tri želje, rekla je.

– Hoću 1000 želja, odgovorio sam.

– Odi u kurac – rekla je i nasmijala se – Dođi dolje!

– Dođi ti gore.

– Neću.

Navukao sam neki kurac na sebe i spustio se dolje. Stajala je ispred vrata. Nosila je poderane kratke hlačice i neku široku sivu majicu predugih rukava za po doma. Kosa joj je bila povezana u raspadnutu i raščupanu pletenicu. Uopće nije izgledala vještičje.

– Kak’ znaš di živim, pitao sam.

– Rekao si mi da ti je prezime na zvonu isto kao prezime u stvarnosti, rekla je. 

– A ulaz?

– Pogađala sam. 

– Aha, rekao sam. Stajali smo tamo i gledali se. Meni je kosa bila mokra. Imao sam još sapunice iz ušiju.

– Šta sad, pitao sam. 

– Pa ništa. Idemo negdje sjest, rekla je.

Otišli smo pet metara dalje na ogradu od platoa. Sjeli smo i šutili.

– ‘Oćemo neke pive bar uzet’? pitao sam nakon deset sekundi.

– Ne, rekla je.

– Ok, odgovorio sam. Kao da odgovaram na zapovijed.

– I, šta ima? pitao sam jer je i dalje šutjela. Djelovala je nezainteresirano.

– Niš’. Dala sam taj ispit koji mi je ostao na trećoj, rekla je.

– Bravo, odgovorio sam. 

Opet je šutila. Bilo je malo neugodno. Razmišljao sam da ju pošaljem u kurac i da odem.

– I šta sad, ljeto i to, pitao sam umjesto toga.

– Ma idem sad prvo sa starcima na Hvar na mjesec dana pa u Kopenhagen, odgovorila je.

– Pa jebeno – rekao sam – Šta ćeš tamo?

– Studirat’, rekla je i gledala od mene, blago nezainteresirano.

– Pa super, rekao sam. 

Čelični nakovanj mi se spustio u želudac. Bio sam kao ljut, ali nisam imao razloga. Nisam imao nikakvu polugu za koju bi se mogao uhvatiti da opravdam to što mi je smetalo. Nije da je bilo išta. Da je trebalo biti išta. Svejedno sam je htio povrijediti. 

Čekao sam da nešto još kaže, ali je i dalje samo gledala u neki neodređeni balkon pri vrhu zgrade.

– Niš’, idem ja. Moram na faks sutra rano, rekao sam.

– Kad rano? 

– Do podne, rekao sam, a ona se malo nasmijala. 

– Daj ne seri, rekla je. 

– Ma idem, rekao sam. Pokazao sam da sam ljut i zbog toga sam bio još ljući.

– Ostani malo.

– Šta si ti došla radit’, pitao sam. 

– Nemam pojma, rekla je i pogledala me. 

Ipak sam ostao.

– Ajmo se igrat’ nečega, rekla je. 

– Čega?

– Ajmo vidjet ‘ko može duže bez treptanja.

– Ajde.

Okrenuli smo se jedno prema drugome. Vidio sam si odraz u njenim očima. Bili smo jako blizu. Mogao sam ju namirisati. Još smo se približili.

Poljubio sam je, i ona mi je uzvratila, ali je skoro iste sekunde uzmakla i ugrizla me za usnicu. Točno za aftu.

– U PIČKU MATERU – vrisnuo sam i uhvatio se za usta – Koji ti je kurac?

– Ne znam, odgovorila je.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Prvi studentski seks pt. 2

Prethodni nastavci

Dnevnik brucoša: Ja ne postojim

Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa

Dnevnik brucoša: Jel dobro on?

Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu

Dnevnik brucoša. Prvi izlazak

Dnevnik brucoša: Doma

Dnevnik brucoša: Tulum

Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij

Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni

Dnevnik brucoša: O Curama

Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja

Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu

Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube

Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod

Dnevnik brucoša: Teretana

Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan

Dnevnik brucoša: Estrada i znoj

Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom

Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu

Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra

Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa

Dnevnik brucoša: Novi semestar

Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika

Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje

Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom

Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u

Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi

Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće

Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.

Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.

Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji

Dnevnik brucoša: Ja ne postojim

Dnevnik brucoša: Borba za godinu

[Dnevnik brucoša] Spas na kiosku, krv u ustima
Share via
Copy link
Powered by Social Snap