Pretraga

Dnevnik jedne brucošice: Na Fejsu je osvanula grupa ‘Mrzitelji Nere’

Već sam neko vrijeme u Zagrebu. Kao što znate tu studiram novinarstvo, a inače sam iz Širokog Brijega. Moje je ime Nera i ovo je moj dnevnik kroz koji možete sa mnom proživljavati moje studentske dane.

4. ožujka 2013.

Lipo je meni baba jednom rekla ‘Sinko tebe il neko obožava il iz dna duše mrzi. Između nema.’ Recimo u zadnje sam vrime uvjerena da sve više ljudi naginje ovom drugom djelu rečenice. Na Fejsu sam naletila na neku grupu ‘Mrzitelji Nere’ i ja kontala ko će znat o kojoj je to curi rječ, al ima lipo ime 🙂 Na kraju ja idem pročačkat malo tu grupu i ugledam pozamašan broj ljudi iz Širokog s kojima nisam baš najbolja frendica, al ono mislila sam da smo ok.

Malo ja još skrolam dole i pronađem još par studenata s mog faksa ito najvećim brojem s moje godine. Nikad mi taj Fejs nije nešto pretjerano predstavljo, al malo me zabolio želudac kad sam počela čitati objave i komentare. Čak sam u naletila i na jednu svoju sliku iz srednje di su mi u fotošopu ‘uljepšali facu’, a šta je najcrnje ima lajkova skoro 30 (što u životu nisam skupila na ijedan svoj post ili sliku).

Nije velika brojka članova grupe, možda nekih 100-tinjak, al kad me prošla faza šokiranja, nervoze i ljutnje onda sam se opičila smijati i bilo mi je drago što ima svoju fejs grupu jer znači da sam nekima stvarno trn u oku i zamaraju se mojim životom više od mene same.

I mislim se ja da nešto nalipim na zid il bacim koji komentar, pri tom mislim na zahvalu svojim roditeljima koji su me tako lipo odgojili i ugojili i kako ne bi bila tu di jesam da mi nije tih 100 fanova, al onda sam se samo kliknula na X i odjavila se s te gluposti.

Zapravo moram priznat da sam se čak osjećala malo ponosna na sebe jer očito ostavljam jak utisak na ljude, pogotovo na admina te grupe koji se još trudi ljudima lajkati i odgovarati na postove.

6. ožujka 2013.

Otkad sam otkrila svoje ‘obožavatelje’ moram priznat da su mi postali nova zanimacija. Svakih par sati znam uletit u grupu, vidit šta se novo događa i nastavit dalje svojim poslom. Krešo mi je reko da nisam normalna i da poprimam lagano osobine onih koji na fejsu odrađuju dnevnice. Na to sam ja zaključila kako je samo ljubomoran jer se niko ne zanima za njega toliko koliko se zanima za mene.

Dobro, sad to ostavljam malo sastrane jer se počinjem lagano pakirat za Pariz jer nam je let sutra u 11 sati i još ne mogu virovat da pičim tako daleko a da svojima neću ni natuknuti da sam na putu. Valjda nisam toliki baksuz da mi nešto bude il da me neko ubije pa da starci još moraju snositi troškove mog transporta do hercegovine na pokop. Neće mi oprostit što im i mrtva nabijam nepotrebne troškove.

Obećala sam da se bar u stranim državama neću ponašat bezobrazno, kofrčiti il bilo šta slično, jer budimo realni tamo ću biti pet dana što je meni i previše vremena za ‘ostaviti utisak’.

Imam malu tremu jer će to bit prvi put da ću bit s Krešom pet dana u komadu i ne znam kako će to izgledat, oćemo li se zakačit il će nam biti dosadno.. nemam pojam al uskoro ću saznati. Valjda ga neću uspit toliko naživcirat da me zbaci s eiffelovog tornja ili se negdi izgubi pa da se sama moram snalazit po nepoznatom gradu.