Pretraga

Dnevnik jedne brucošice: Prijatelji s povlasticama

Doselila sam se iz Širokog Brijega u Zagreb, gdje sam upisala novinarstvo na FPZG-u. Budući da volim pisati te da ću jednog dana postati novinarka, odlučila sam zapisati sve što mi se događa kao brucošici. Moje ime je Nera, a ovo je moj dnevnik koji dijelim sa svima vama.

14. ožujka 2013.

Pravi sam Sherlock jer sam otkrila ko me hejta po fejsu, to jest ko je napravio grupu ‘Mrzitelji Nere’. Iako sam sebi stalno govorila kako me nije briga kojem je debilu to palo napamet i da očito nema pametnijeg posla u životu, ipak me to kopkalo.

Napravim ja tako lažni profil s imenom xy, i pošaljem poruku u inbox pa kontam ako ko odgovori super, ako ne bar sam probala. Čim sam poslala poruku, odgovor mi je odma došo. Lipo sam ja to izokola počela s tim kako Nera i meni ide na živce jer me je nešto u životu sje***a, i mic po mic, upanemo mi u priču, ilitiga tipkanje.

Odma sam skontala da je muško i da je ovisan o internetu, našto mi se izbor suzio na nekih pet mojih poznanika, al još nisam imala pojma zašto bi iko od njih gubio vrime baš na njegovanje mojih hejtera. Onako suptilno provučem par pitanja, i upali mi se lampica – Robert iz 3.a. Tako mi je osto u glavi jer smo bili treći razred kad sam ja saznala da je zaljubljen u mene. Jednom mi je prilikom prišo na malom odmoru dok smo pušili pred školom i pito me prid skoro pola učenika oću li snjim na kavu. Nato sam ja prvo mislila da ću se ugušiti jer sam tama n potegla cigaru i onda se grohotom nasmijala i rekla mu da mi to ne bi palo na pamet ni da je zadnji muškog roda na zemlji.

Ok, priznajem malo kučkasto od mene i nisam ga tribala šprdat svaki put kad bi rpošo pored mog razreda, al stvarno mu je neko tribo ukazat na to da je uredu otuširat se i češće od jednom misečno. Al kontala sam to bilo prije skoro tri godine pa di će baš sad njemu doć do glave da mi se osvećuje ito priko fejsa.

Očito je osto onaj isti geek s galonima umisto naočala i još uvik nema prijatelja. Onda meni đavli nisu dali mira pa ga pitam da mi pošalje svoju sliku, pa ću ja njemu svoju jer imamo dosta toga zajedničkog pa bi se možda mogli i družiti. E tek kad mi je poslo sliku vilica mije pala do poda.

Lik je naraso nekih 30 centi, ošišo ono čudo od kose koja mu je bila do guzica, nabacio koje kolo više i odlično izgleda. Moram priznat da me šokiro, al sam pristala slinit nad slikom i izvukla iz njega zašto je baš sad odlučio napravit tu grupu. Na kraju je ispalo da sam mu dotukla samopouzdanje i da je na neki način oštećen zbog mog tadašnjeg ponašanja prema njemu i da je on stvarno bio žešće zatreskan u mene.

Tad sam ja njemu srce slomila, a sad se meni lomi kad sam vidila u šta se pritvorio. E to me podsjetilo, Krešo me napuco uz objašnjenje da sam preneodgovorna i da je mislio kako će se s tim moć nosit, al očito ne može.

Kako smo inače odlična kombinacija, al očito ne ko par, odlučili smo i bit popularni prijatelji s povlasticama, pa dok nam ne dosadi, samo nismo više par. Eto šta god mu to značilo nek bude tako, meni trenutno odgovara, a to znači da više nije varanje ak se ja tu i tamo zbarim s nekim drugim.

Dnevnik jedne brucošice: Prijatelji s povlasticama
0 Shares
Share via
Copy link
Powered by Social Snap