[Dnevnik brucoša 2] Čekam da postanem suicidalan

U novom nastavku brucoša naš kolumnist pretvori se u kukca. Šalimo se, to je Kafka. Naš kolumnist je bolji.

De ajde lajkaj Dnevnik brucoša na Facebooku.

foto: Derek Gavey Flickr

U subotu sam se vraćao kući već oko 2 ujutro. Sve oko mene je bilo hladno i sluzavo. I ja sam bio hladan i sluzav. Bar mi se tako činilo.

Drhtao sam od hladnoće. Mislim, nisam do tada skužio da sam popio. Mislim, naravno da sam popio. Al’ nekako se nisam opio, nego samo napunio mješinu tom nekom kiselom tekućinom koja me sada nagrizala iznutra. U nosu sam osjećao miris spaljene kose, u ustima progutane cigarete. Cesta je svjetlucala u svojoj sluzi. Koljena su mi klecala.

Čekao sam bus na glavnom. Pet metara od mene bila je nekakva skupina pankera. Pili su nekakvu ružnu ljubičastu bljuzgu iz kanistera za benzin. Jedan se očito izrigao pored njihove klupice. Izgledalo je kao čokolino s komadićima jabuke. Smijali su se. Jedan se zatrčao i martama naprijed uklizao u lokvicu povraćke. Letilo je na sve strane. Razmišljao sam malo o tom pankeru kako jede jabuku doma.

Depra

U nedjelju sam se probudio u, ne znam koliko je bilo sati. Rolete su bile spuštene do kraja i nije se vidjelo skoro ništa. Bilo mi je malo žao što sam se probudio.

Usta su mi bila suha. Kao da sam spavao sa spužvom u ustima koja je cijelu noć skupljala svu slinu. Pišalo mi se i mjehur me bolio. Pridigao sam se i kunem se da sam vidio svoju glavu kako ostavlja trag u zraku. Probao sam zijevnuti ali mi je mlaz povraćke navro na usta pa sam ga morao progutati. Bilo je dosta odvratno.

Otišao sam u kupaonicu da se popišam. Cijelo sam se vrijeme svjesno trudio da se ne pogledam u ogledalo. Nisam želio vidjeti kako izgledam. Ne bi to mogao podnijeti. I ovako mi je bilo dovoljno teško. 

Izašao sam iz kupaonice i ostao stajati na hodniku.Ne znam što mi je bilo. Kao da mi je program odjednom stao. Nisam se mogao pomaknuti. Nisam znao zašto bi se pomaknuo. Kuda bi otišao. Što bi uopće napravio sa sobom.

Trebao bi se fino obući u čistu odjeću i spustiti do dućana. Trebao bi kupiti mlijeko i raženi kruh. Trebao bi baciti par fora s tetom na narescima i uzeti pet deka pureće šunke. Možda i sirni namaz. 

Onda bi si trebao složiti kavu i pojesti taj sendvič, da umirim demone kiseline u želucu. Onda bi trebao izvući usisavač i fino počistiti prvo dnevnu, pa svoju sobu. Poslije bi mogao nešto napisati ili gledati nedjeljom u 2.

Sve mi se to činilo tako daleko. Zahtijevalo je trud za koji ja nisam bio sposoban. Iskreno, nisam se baš bio sposoban ni pomaknuti s mjesta. 

Samo sam stajao tamo i gledao u svoja gola stopala.
Ja sam u depresiji, pomislio sam. Ta mi se misao razbila kao jaje navrh glave. Odbijala mi se po lubanji kao zvuk kašike koja udara o rub lonca. 

Nisam više mogao misliti ništa drugo. Koji mi je mrtvi kurac u šupku. Zašto ne mogu napraviti ništa normalno. Zašto su najnormalnije stvari u životu za mene takvo mrcvarenje?

Čekam da postanem suicidalan

Gledao sam oko sebe. U zidu u hodniku je bila mala rupa od onda kad smo Ćelavi i ja bacali petarde po hodniku. U kauču u dnevnom je bila rupa od onda kad je Ćelavi bacio petardu na kauč. U sred mene je isto bila rupa, ali nisam zao odakle mi. 

Plačipičkaste emocije su navirale. Rubovi očiju su mi se skupljali i osjećao sam kako mi možda naviru suze. Ostao sam ih pričekati. Stajao sam možda minutu tako, ali se ništa nije desilo. U pičku materinu, pa je se nemrem ni depresiju imat k’o normalan čovjek, jebala me depresija da me jebala, pomislio sam. 

Ljut na sebe, skupio sam snage da odem do kreveta i pokrijem se preko glave. Ne znam koliko je prošlo sati. Možda četiri, ali to je slobodna procjena. Možda je bilo osam. Ili šesnaest. Ili 24. Malo sam spavao, a malo bio budan. Uglavnom sam se trudio spavati.

– Šta? javio sam se.

– Oš’o sam doma.

– U depresiji sam, odgovorio sam.

– Pa kažem ti lijepo da sam u depresiji. 

– Jebote pa s tobom se uopće više ne može razgovarat’. Oš na kavu dolje? Pozvonio je nakon nekih pola sata. Nisam htio otvoriti ali mi je bilo malo dosadno biti u depresiji cijeli dan pa sam ipak otvorio.

– Ništa. Šta ti glumiš?

– Ne znam. Ne da mi se. 

– Šta ti se neda? pitao je. 

– Ništa jebote. Ja sam prazna ljuštura od čovjeka, rekao sam.

– Zašto si riba? Ne kužim, pitao je

.
– Ne znam ni ja. 

Gledao me kao da sam idiot. I ja sam se malo tako osjećao. 

– Pa zašto? 

– Ne znam. 

– Zato što si se malo napio i sad si se tu usro? Pitao je.

– Ma ne omalovažavam ja ništa. I? Šta ćeš sad? 

– Ne znam. Čekam da postanem suicidalan pa da nekom drugom budem problem. 

– Znači još nisi suicidalan? 

– Brijem da ne. 

– A šta ćeš dok ne postaneš? 

– Šta dok ne postanem? Pitao sam.

– Nemam pojam. Valjda ću počet plakat il’ neš’ u jednom trenutku 

– Aha, rekao je.
Mislim da mi se malo podsmijavao. U želucu mi je krulilo i razmišljao sam da naručim pizzu. Ne znam što depresivni ljudi misle o pizzi. 

– A jel’ ti se da bacit PES i tuftat dok se ne rasplačeš? Pitao je Ćelavi. 

Sad je već bilo jasno da mi se ruga. I meni je bilo malo smiješno. 

Prethodni nastavci

Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa

Dnevnik brucoša: Jel dobro on?

Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu

Dnevnik brucoša. Prvi izlazak

Dnevnik brucoša: Doma

Dnevnik brucoša: Tulum

Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij

Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni

Dnevnik brucoša: O Curama

Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja

Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu

Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube

Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod

Dnevnik brucoša: Teretana

Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan

Dnevnik brucoša: Estrada i znoj

Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom

Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu

Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra

Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa

Dnevnik brucoša: Novi semestar

Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika

Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje

Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom

Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u

Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi

Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće

Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.

Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.

Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji

Dnevnik brucoša: Ja ne postojim

Dnevnik brucoša: Borba za godinu

Dnevnik brucoša: Krv u ustima, spas na kiosku

Dnevnik brucoša: Pokušaj učenja

Dnevnik brucoša: Mrtvi rokovi

Dnevnik brucoša: Votka

Dnevnik brucoša: Afera Kaufland

Dnevnik brucoša: Spašavanje vojnika Ćelavog

Dnevnik brucoša: Morao sam reći starcima da sam pao godinu

Dnevnik brucoša: Prvi dan na poslu

Dnevnik brucoša: Prvi dan na poslu pt2

Dnevnik brucoša: Hlačice

Dnevnik brucoša: Morao sam sa starcima na more

Dnevnik brucoša: Starci su me vratili doma

Dnevnik brucoša 2: Pokušao sam se promijeniti

Dnevnik brucoša 2: Mrtve konzultacije

Dnevnik brucoša 2: Gazda dolazi pregledati stan

Dnevnik brucoša 2: Hitna pomoć

Dnevnik brucoša 2: Di su pare?

Dnevnik brucoša 2: Ja sam nevidljiv

Dnevnik brucoša 2: Prvi dan faksa, drugi put

Dnevnik brucoša 2: Kako da živim bez para