[Drolja sa Save s1e4] Fuj, ferovci

Ajmo bit realni. Nisam upisala filozofski da se znojim od previše kretanja. Osim kad u knjižnici idem gore-dolje jer tražim mjesto za kompom ili knjiga nije na trećem katu nego petom. Tako da je tjelesni nekako, ne čak u drugom planu, već negdje petom šestom. Moj je plan bio jednostavan: ne uznojiti se. Ali je to uključivalo neke druge smetnje. Tipa ljude s FER-a.

Plus, ne mogu se zamarati tjelesnim dok brojim lajkove na Facebook stranici Drolja sa Save.

Foto: YouTube Screenshot

Prošle sam se godine sjebala. Ništa čudno, bila sam prva godina, kažu da si do četvrte već premazan svim mastima. Sjebala sam se više puta, ali jednom za tjelesni. Nisam imala pojma što i kako, kontala sam sve je to filozofski pa ćemo mi laganini dok svi drugi rade.

Kurac.

Uzela jutarnji fitnes i ostavila dušu na strunjači. Prvi dan sam bila mokra ko miš. Mislim da su svi primijetili kako mi ništa baš nije jasno jer su me tri puta pitali jesam okej.

A možda je to bilo jer taj dan nisam nosila šminku. Tko zna.

Bilo kako bilo, naučila sam na svojim greškama i prije nego sam nešto upisala, sam se raspitala. A legenda je kružila da se na društvenim plesovima niti druži niti pleše. Taman ono što sam trebala.

[FOTO] Nekoliko tisuća mladih brijalo na Brucošijadi FER-a

Isto ko u srednjoj

Ono što mi moj očito nepouzdani izvor nije rekao, je da na društvene plesove idu i ferovci. I mislim, ne smetaju oni meni, sve dok su na svom faksu. Ne ide to zajedno, filozofski i fer. Da ste ih ikad prisluškivali u menzi, znali biste o čemu pričam.

– E, nisam još dovršio labos a rok je do sutra ujutro, a još imam i derivacije za naučit.

U mojoj glavi to zvuči ovako: cršcrš blabla blaaaa krš krš fjuuu00000

Bezveze.

I drugi mu onda odgovori da nije ni on, ali ne ide za vikend doma jer ga doma mlađa seka buni u učenju, pa planira nadoknaditi.

I onda šute 10 minuta jer je faks sve o čemu imaju za pričati.

Ili ako ste ih ikada pogledali na okupu. Isto kao srednja škola. Uredno podšišana kosa, tamne traperice i hudice. Iz tih razloga sam i mrzila srednju. Jer je srednja mrzila moju ružičastu kosu, kratku suknju i dokoljenke.

Jesi oprao te ruke?

I okej, ajde, mogu ih podnijeti u istoj prostoriji. Ipak koriste i našu knjižnicu.

Vrzmala sam se okolo dok nije došla profa da provučemo iksice. Neki lik se scimao kad je ulovio moj pogled, mislim da je skužio da ih sve mrzim. I neka je.

Do tog trenutka je sve išlo okej.

– Ajmo, ajmo, stanite u parove.

Heeej, pa nisam ja glupa. Stala sam do prve cure koju sam prepoznala s hodnika na faksu i poklonila joj najdivniji osmijeh koji sam imala uz ispruženu ruku.

Odakle potječe ljubljenje i zašto se uopće ljubimo?

– Ma šta je ovo, pa nismo u osnovnoj. U parove cura-dečko!

Daj me nemoj jebat.

– Slobodna?, pitao je muški glas negdje s moje lijeve strane.

Za tebe imam i muža i troje djece.

– A jesam, očito.

– Kako se zoveš?

– Barbie.

Odvalio se smijati. Kako očekivano.

– Daj me nemoj zajebavati, ozbiljno?

– Ko smrt. Ti?

– Marko.

Naravno da si Marko. Marko, s FER-a. U bijeloj majici i plavim hlačicama. Ovo je skoro loše poput ljudi koji si nose peškirić za znoj, a igraju stolni tenis.

– Marko, vrati ruku na moj struk ili ću ti je slomiti.

Ooops, I did it again!

Sat vremena geganja s Markovom rukom oko struka nije ispalo baš toliko loše. Nije me davio riječima koje ne razumijem i samo mi je dvaput stao na prste. Zato se valjda činilo dobrom idejom pristati na kavu.

Ionako mi se nije dalo slušati o filmskim epohama.

Ja sam pila veliku kavu s toplim mlijekom iako mi je to bila treća u danu. Ionako ne idem spavati prije dva.

Marko je pio pivo. Naravno.

Nakon još dvije đus votke i neke rakije na račun kuće, Marko nije zvučao tako tupasto, raspitivao se o knjigama koje čitam, a od cajki je slušao samo Sandru Afriku. Plus je rekao da ima frenda koji će mi popraviti slušalice. A imam dvoje kojima radi samo lijeva i troje koje rade samo kada se planeti usklade.

– Ja sad stvarno idem, treba mi pol sata do doma i imam gro zadać- tu me je prekinio.

Ruka na struk. Znam taj potez. Onaj polu-smješak i pogled u oči.

Tri sekunde tišine.

I poljubac.

Dirati Marka više nije bilo tako loše.

Ajde, barem nije s medicine.

Ako je ovo četvrta, postoje i prve tri epizode

[Drolja sa Save s1e3] Stigla pošiljka

[Drolja sa Save s1e2] Back2School

[Drolja sa Save s1e1] Useljenje i vatreno krštenje

Odgovori