[SLOBODNA POSADA] Lovac u shitu

Nismo mogli doći sebi od šoka. Naša srednjoškolska profesorica iz Hrvatskog konobari u kafiću u koji inače zalazimo. Arian i Viktor škicali su kroz prozor dok smo mi drugi stajali pokraj zatvorenih vrata nakon što ih je Zara zalupnula kad je unutra vidjela profesoricu kako za šankom nešto briše.

– Psssst, jel vidite vi to? Jel stvarno ona?, Ana se nagnula prema dvojcu ispod prozora.
– Nego što nego ona, ne moš fulat’. Sestru blizanku nema, šaputao je i Viktor.
– Ja ne bi tu, ajmo negdje drugdje, Pero se unervozio.
– Ma što, sad moramo ući. Baš me zanima što je bilo, rekla je Nika i već je krenula hvatati kvaku kad ju je Zara zaustavila.
– Ma kud ćeš, čekaj. Moramo smisliti što ćemo reći…

Arian i Viktor prišuljali su se nama do vrata. Nismo imali veliku potrebu pričati s profesoricom, ali zanimalo nas je što se dogodilo, a i drugi kafić nije dolazio u obzir.

– Ništa, ulazi, sjedaj, pravi se da ne kužiš ništa, možda pošalje nekog drugog da nas posluži, razradila je Nika strategiju.
– Ajde, otvaraj vrata, krenuo je Viktor.

Marko je pritisnuo kvaku i odjednom je nas deset uletilo (čitaj utrčalo) i počeli smo brže bolje spajati dva stola i sjedati na stolice. Do nas je došla profesorica da preuzme narudžbu.

– Dobar dan, profesorice, ustao se naglo Ante u znak pozdrava.
– O ekipa, pa to ste vi… profesorici se lice u potpunosti zacrvenilo.
– Je, mi, a otkud vas?, pitala je Nika.
– Hah, a evo, radim, znate kako je…

Profesorica je na papirić zapisala naše narudžbe, a kad je otišla iza šanka meni je sinulo.

– Pa to su nju uhvatili s lažnom diplomom u ovoj akciji, dobila je otkaz i paf! Eto ti je u našem kafiću, šapnula sam im.
– Jaoooo, ona s lažnom diplomom? A najbolja profesorica koju smo imali, prokomentirala je Nika.
– Stvarno najbolja, potvrdila sam. Pa nas nekoliko je bilo na državnom iz hrvatskog.
– Eh, ulovili su je u shitu, dodao je Viktor.

Ponovno smo utihnuli dok nam je profesorica donosila naša pića. Stavljala je nespretno na stol šalice i čaše, a mi smo spustili glave od neugode. Bilo je neugodno i njoj pa je prekinula šutnju.

– I, jeste vidjeli? U lektiri više neće biti Lovca u žitu. Tu ste knjigu svi voljeli.

– Ma nemojte, iznenadila se Ana. Pa to je stvarno jedna od najboljih knjiga. Kako to da su je izbacili?
– A eto, modernizacija… reformiraju škole, objasnila joj je profesorica. Rješavaju se viška kojeg ulove, dodala je nekako tužno.

Mi smo se svi pogledali i onda opet ušutili i spustili glave. Pero se vrpoljio u stolici od neugode, ali srećom Viktor je imao nešto za reći.

– Pa jasno da su je ukinuli… krenuo je. Taj koji je lovio u shitu…ovaj, žitu… koliko se ja sjećam kritizirao je školu i cijeli obrazovni sustav. I neka je, ništa u toj školi valjalo nije. Osim vaših predvanja profesorice, pa mi smo svi iz mature imali preko 85 posto samo zbog vas, izmamio joj je osmijeh na lice.

– E, ali vidite. Sad vam se pokreće ta velika reforma škole i čitao sam ja da će svi učenici imati tablete i pristup internetu…
– Jaoooo, i moći će naručivati hranu za veliki odmor online, a ne ko mi trčati u pekaru i nazad, ubacio se oduševljeno Ante.
– Ma dobro, slušaj dalje, Viktora je smetalo ubacivanje dok je govorio. Sad kad je ta velika reforma, nema govora o tome da puste knjigu ko taj Lovac koji kritizira školu. ‘Što da sad kritizira kad je savršena?’ Navodno je točno tako ministrica rekla svojim užim suradnicima i zatražila da se svaka knjiga koja kritizira školu izbaci iz lektire jer joj u novoj školi više nema mjesta, sad je Viktor već šaputao kao da će mu se što dogoditi ako ga netko čuje da tako govori o ministrici.

Svi smo se malo stisnuli od neke loše atmosfere koja se najednom nadvila nad nama. Zamislili smo se na sekundu dok Nika odjednom nije podignula glavu.

– A što je ono lovio taj u žitu?, pitala je.

Mi smo se zamislili jer se nikako nismo mogli sjetiti.

– Pa valjda diplome, uzdahnula je Zara.

Ovaj tekst je plod autoričine mašte i svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna.