Ispovijesti brucošice: Čemu drama oko hrane u menzama, pa tamo ionak jedu samo jazavci?

Posljednjih dana stalno viđam neke članke o problemima u menzama. Ne zato kaj me to zanima, već zato kaj jednostavno mi se ništa drugo ne prikazuje na Fejsu dok skrolam za vrijeme predavanja. Ne kužim u čemu je toliki problem, pa zar ljudi fakat idu u menze?

Okej, ja sam isto studentica. I iskreno, ne bi me moglo biti manje briga za menze. Otkako sam dobila tu famoznu x-icu, jednom sam probala ići u menzu i odmah sam odustala. Postoji nekoliko razloga zakaj su mi menze fakat odvratne, a sigurna sam da nisam jedina.

Zar bi mi miris menze trebao podići apetit???

Kao prvo, čim se približiš menzi, osjetiš onaj odvratan ‘menzast’ miris. Like, što je to?! Zar bi mi to trebalo podići apetit?? Jedino kaj se dogodi jest da mi se digne želudac, evo. Čim osjetim taj miris, znam da sam zalutala na neka mjesta na koja životno ne bih trebala kročiti, a kamoli provoditi neko vrijeme tamo.

Druga stvar zbog koje mi se menze fakat gade jest ta ideja da moraš stajati u redu i sam uzimati hranu? Pa gdje su konobari, meni? Jesam ja životinja pa da moram stajati u redu i nadati se da će kroz nekih sat vremena, koliko navodno traje to čekanje, doći do hrane koju sam htjela? Kaj ako mi nestane ono što sam htjela? Ja bih doslovno stajala u redu dok ne naprave opet, ali ozbiljno.

I onda kad napokon nekako i dođeš do hrane, slijedi onaj grozan dio kad vidiš na čemu i s čime to jedeš. Ne samo da sve izgleda ultra prljavo, nego sam sigurna da tako i je. Pa kako bi oni uopće uspjeli očistiti te stvari kako treba, i da žele? Dnevno kroz menze prođe mali milijun ljudi, nema šanse da svi jedu s čistih tanjura. Kaj god oni pričali.

Tamnica na Savi

Četvrta stvar, a možda i ona koja me najviše izbaci iz takta, je ta kako izgledaju te menze. Kada napokon i dođeš do te svoje hrane, onda moraš sjediti s nekim nepoznatim ljudima i praviti se da ti je to okej. Like, kako bi mi trebalo biti okej kaj neki lik koji se možda ni ne pere svaki dan sad sjedi kraj mene?? Od-vrat-no.

Da ne govorim o tome da menze često izgledaju kao doslovne tamnice. Srećom nisam tamo bila, ali ima ona neka menza na Savi koja valjda u životu nije vidjela sunčeve svjetlosti. Strava i užas, pa kako bi mi ljudi trebali jesti u takvim uvjetima, fakat ne kužim.

I upravo zato, nije mi jasna ova drama oko tih ‘problema’ s hranom u menzi. Pa obrok platiš niti 10 kn, kaj očekuješ? Michelinovu zvjezdicu? Potroši koju kunu više i odi u restoran ili naruči dostavu na faks – može se, jer ja to uvijek tako radim. Fakat ne kužim dramu, pa zna se da su menze samo za one koji ne mogu bolje. A kad si takav, svejedno ti je jedeš li crve ili rižu. Prove me wrong.

*Svaka sličnost sa stvarnim osobama nije slučajna.