Pretraga

[Dnevnik brucoša] Votka

A- A+

Novi nastavak Dnevnika brucoša donosi novu noćnu avanturu našeg junaka i njegovog vjernog druga. Rezultat: masu neugode, dva šamara i zapišan WC. Ništa drugo nismo ni očekivali. Nakon svega ima dobru priču, a vi imate novi nastavak!

Pratite dnevnik brucoša na Facebooku!

YouTube; screenshot

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Pokušaj učenja

– Kol’ko je sati, pitao je Ćelavi.  

 Bila je nedjelja, a Ćelavi se probudio na mom kauču. Smrdio je. Sjedio sam na rubu kauča i gledao tekmu, a njegove su mi čarape dodirivale bedra. Bilo je dosta grozno.

– Šest, odgovorio sam ljutito. Bio sam dosta ljut na njega.

– O pa jebeno… Stignem se naspavat’ prije tekme… mucao je Ćelavi još zatvorenih očiju. Na jastuku ispod njegovih usta bila je lokvica sline. 

– Gotova je tekma, rekao sam.

– Kak’? rekao je i uspravio se. Da ima kosu, vjerojatno bi bila zaležana i sjebana. Ovako je mu je samo lice izgledalo kao da ga je od gline napravilo dijete na tri šalice kave. 

– Šest popodne , rekao sam. I dalje sam bio ljut.

– Jebote… mucao je.

– Daj miči te noge u pičku materinu, rekao sam i odgurnuo mu noge na pod. Dok je spavao, još sam mogao kontrolirati koliko sam ljut na njega. Mislim, nije da mi kroz glavu nisu prolazile slike scene u kojoj ga gušim jastukom, ali nije baš bilo toliko strašno. Sad kad se probudio, a u glasu mu nije bilo zadovoljavajuće doze krivnje, bilo mi je žao što nisam to napravio. 

– Isss kaj smo ljutiii, zajebavao me još.

– Daj fakat se goni u tri pizde materine.

– No daj, idem kavu skuhat’ pa ćeš mi ispričat’ kaj sam napravio, rekao je i odgegao prema kupaonici.

Izdvojeni članak

[Dnevnik bruciša] Mrtvi rokovi

Noć prije

Iz kupaonice se točno čulo kako piša po pločicama. Sad sam već gorio od bijesa. Ono, bez kontrole. Mislim, i ja se isto svaki put popišam po pločicama, ali kad taj smrad smrdljivi piša po pločicama k’o da ništa nije bilo, ubio bih ga.

Čim je izašao iz kupaonice, ja sam otišao pišati. Pod i ručnik koji sam stavio/bacio na pod kupaone su bili su natopljeni, daska i poklopac su bili poprskani, a onaj kurac za osvježavanje je plutao u školjci punoj žute vode. 

– Dobro koji je tebi kurac, derao sam se dok sam izletavao iz kupanice. Ćelavi je u kuhinji čekao da voda zavrije. Gledao me kao da ništa ne kuži.

– Kaj, ne kužim.. mucao je.

– Kak’ moš’ zapišat tak’ WC, jebem ti mater u pičku da ti jebem mater u pičku. 

– Pa nisam pišao… gledao me zbunjeno.

– Ne, ja sam, rekao sam sarkastično, al’ sam se onda sjetio da sam stvarno ja zapišao vece jer sam se žurio dok je bila tekma. Nisam mu to sad mogao priznati. I dalje sam bio ljut, ali me ovaj krivo usmjereni napad zbunio. 

– Dobro kaj je tebi, kaj je bilo?

– Ma idi u kurac, rekao sam i otišao sjesti na u dnevnu.

– Ne fakat, ne sjećam se, rekao je i došao za mnom. 

To je stvarno bilo moguće. Šta moguće, bilo je vjerojatno. Ćelavi je u petak položio neki ispit. Ja nisam. Meni je kao falio bod. On je bio nabrijan, ja nisam bio ništa. 

– Daj idemo danas van, rekao mi je dok smo se vozili u busu prema kvartu.

– Ma neda mi se, jebote. Imam u ponedjeljak statistiku.

– Daj jebeš to. Ionako si sve pao. Pozdravi se s tim i nagodinu odi zapravo na faks, nemoj taj tumor još mrcvarit

Imao je pravo, mislio sam si. 

Oko devet navečer došao je do mene s bocom votke i sensationa. Ja nisam baš dobar s votkom. Ubio sam se od nje jednom i sad me samo miris treba na riganje.

– Ne mogu ti ja to pit’, rekao sam.

– Nisi ovako nikad, odgovorio je. 

Smješao je votku i sesnsation i u nju naribao limuna. To je bio možda najbolja cuga ikada. Pilo se kao voda. Popili smo sve u pola sata. Majke mi. Nismo uopće uživali u cugi. Samo smo gutali. Nismo ni na YouTube otišli. Ćelavi je ovo cuganje shvatio kao posao, a ja nisam imao pametnijeg posla.

Ja sam se ubio, ali Ćelavi je fakat bio grozan. Valjda je popio više od mene. Skroz se unezvjerio. Stajao je kao da hoda na štulama. Nije mogao naći težište i kad god  bi probao napraviti nekakav koordiniran pokret, zanijelo bi ga u stranu pa bi se svalio na pod. Kad je nestalo cuge, nije više bilo smisla ostati doma.

– Idemo negdje van, rekao sam. 

– MINHIjbn, rekao je Ćelavi.

Bus

Sjedili jedan preko puta drugog u busu. Ja sam se raširio na dva mjesta. Bus je zastajkivao, a svaki put kada bi zakočio, osjetio sam kako mi se mjehurina u želucu bućka. Ćelavi je bio polusvjestan.

U busu je osim nas bio neki iritantni qirl squad. Low budget Johan Franck ekipa. Curke su završile faks i malo se udebljale. Nemaju dečke koji ih mogu voditi u Ikeu da kupuju daske za vece i držače za ručnike pa moraju u noć. Piletina na sniženju. Izgleda normalno, ali sutra se usmrdi. Bile su četiri i stalno su se gledale u odraz na prozoru busa. 

Ćelavi im se probao obratiti, ali nije mogao formirati riječi. Kao da su mu mišići u obrazima odumrli. Razočaran, izvadio je cigaretu i stavio ju naopako u usta. 

– Daj nemoj debilu, rekao sam. 

– Grizeš mi jaja, odgovorio je. To što je rekao nije imalo smisla, ali nikakav smisao nisam ni očekivao. Zapalio je filter. Cijeli bus je smrdio. Girls squad se premjestio na prednji dio busa, što dalje od nas. 

– Koji si ti konj, konju, rekao sam. 

Ćelavi se nije obazirao. Na oči je spustio sunčane naočale fajterice koje je furao na ćelu. Uspio je bit miran nekih 3 minute,a onda se ustao i pogledao me. 

– Šta je bilo? pitao sam.

Bez riječi je otkopčao šlic i izvadio kurac.

– Daj debilu skloni tu sramotu, rekao sam, a on je počeo pišati. Niz pod busa curio je mlaz, a pišaka je prštala svuda uokolo. Ove kokoši od naprijed su se uskokodakale. 

– DAJ STANI S TIM, drekno sam, a on se samo okrenuo prema meni, kao zombi i popišao me po nogavici. 

Ustao sam i gurnuo ga. Bilo je kao da sam gurnuo osobu od kartona. Odletio je metar unazad i pao na leđa, sve s kurcem vani. Koke su vrištale.

Bus je zakočio i vozač je izletio iz svoje kabine. 

– VAN, drao se. Bio je brkat i velik. Ćelavi nije kužio što se događa. 

– Evo idemo, rekao sam i uzmicao dok se šofer približavao. Nije se smirivao. Nisam ni skužio kako, ali u jednoj sekundi samo sam vidio njegov dlan pred licem. Opalio mi je šamarčinu od brade do uha. Oči su mi zasuzile. 

Ćelavi i ja iskotrljali smo se iz busa, a on se odvezao, i prije nego što je zatvorio vrata. 

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Borba za godinu

Pothodnik

Nekako smo se dogegali do glavnog. Bio sam ljut k’o kurac. Ćelavi je hodao pet metara ispred mene i svake dvije minute bi nagnuo na jednu stranu i pao. Bilo me malo strah dok smo prelazili most, ali nije padao prema ogradi nego prema cesti pa je bilo ok. Prva dva puta sam ga digao, a onda mi je stvarno postalo svejedno. 

Dok smo došli do pothodnika malo se osvjestio. Mogao je formulirati rečenice. 

– Jebote pa sutra je tekma, rekao je. Meni nije bilo do tekme. Njega je očito oprala ta neka histerija. Digao je ruke u zrak dok smo prolazili pored zatvorenih dućana i počeo se derati neku glupu navijačku pjesmu.

– BJEŽITE LJUDI… derao se. 

– Daj ušuti debilu, viknuo sam mu, ali se nije obazirao. Sa strane je bila nekakav stalak na okretanje, na kojem su bile zakačene razglednice, naočale i drugi glupi suveniri. Krenuo je prema tome, a ja sam odmah znao da će sve otić’ u kurac. Iščupao je to sranje i krenuo mahati po zraku. Razglednice i privjesci za ključeve letjeli su na sve strane. 

-…STIŽE EKIPA PIJANAAAA… vikao je i mahao s time. 

Došao je do Konzuma gdje je bilo dosta ekipe koja je kupovala cugu. 

– Daj čekaj ovdje, ja idem uzet neke pive, rekao sam mu i otišao u Konzum. Nije da su nam trebale pive. Više sam se htio maknuti od njega malo.

– Nemaš beda stari, rekao je i podigao palac u zrak.

Pet minuta kasnije dok sam izlazio s dva levića, Ćelavi se s tim stalkom navlačio s nekim dosta većim likom. Nisam uopće htio znat’ šta je bilo. Htio sam ga samo izvući iz pothodnike prije nego što dođe policija. 

– Ej, ej, pusti, mir, krenuo sam ih razvdvajati, ali sam zvučao dosta pičkasto. 

Lik je pustio stalak i okrenuo se prema meni.

– Kaj ti ‘oćeš, rekao je.

– Ne znam, odgovorio sam, ili sam htio odgovoriti, ali je lik prije toga zamahnuo otvorenim dlanom prema mom licu. Nije me pogodio do kraja. Samo mi je okrznio nos. 

Ćelavi je samo stajao sa strane s tim glupim stalkom u rukama i gledao u prazno.

Tomislavac

Pet minuta posljie sjedili smo na klupici na Tomislavcu.

– Dobro koji je tebi kurac, rekao sam Ćelavom kojem je glava bila među koljenima. Nije bio u stanju da mi odgovori. Borio se da se ne ispovraća po cipelama. 

Preko puta nas cugala je neka ekipa. Bili su glasni i zajebavali su se. U usporedbi s njima, ja i Ćelavi smo izgledali tužno. Manje više smo buljili u cipele. 

Odjednom mi je pred očima bio mrak. Na sekundu sam osjetio paniku, a onda sam namirisao poznat miris. Bio je dobar.

– Pogodi tko je, rekao je poznat glas. Maknuo sam Vješticine ruke s očiju. 

– Ej, rekao sam tiho, i probao se neprimjetno namjestit’ u neku pozu u kojoj ne izgledam k’o debil.

– Kaj vas dvojica, pitala je vještica sa smješkom. Na sebi je imala neku pahrenu bijelu majicu, a kosu je povezala u rep. Izgledala je jebeno.

– Ma, ništa cugamo, rekao sam, iako nismo ništa pili. Levići su nam ostali u pothodniku. 

– Da i ja idem do svojih. Navodno je bilo neko sranje u Importaneu, rekla je. 

– Ma da? pravio sam se blesav.

– Aha, rekla je i krenula ispričati što je bilo, ali je Ćelavi odučio promiliti svoju ružnu glavu.

– Kaj ti ‘oćeš? prekinuo ju je bahato. Ni ja ni ona nismo znali što da kažemo.

– Ajde vozi, dosta si ga zajebavala, ustrajao je u tome da bude govno. 

Vještici je bilo neugodno. I meni isto.

– No? Ajde crta! rekao je Ćelavi. 

– Daj šuti više danas u pičku materinu, popizdio sam.

– Ovaj, idem ja. Vidim da vi imate nekog posla, rekla je Vještica zbunjeno i uvrijeđeno, okrenula se na peti i odlepršala. 

Ja i Ćelavi ostali smo sami. 

Prethodni nastavci

Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa

Dnevnik brucoša: Jel dobro on?

Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu

Dnevnik brucoša. Prvi izlazak

Dnevnik brucoša: Doma

Dnevnik brucoša: Tulum

Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij

Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni

Dnevnik brucoša: O Curama

Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja

Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu

Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube

Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod

Dnevnik brucoša: Teretana

Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan

Dnevnik brucoša: Estrada i znoj

Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom

Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu

Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra

Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa

Dnevnik brucoša: Novi semestar

Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika

Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje

Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom

Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u

Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi

Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće

Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.

Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.

Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji

Dnevnik brucoša: Ja ne postojim

Dnevnik brucoša: Borba za godinu

Dnevnik brucoša: Krv u ustima, spas na kiosku

Dnevnik brucoša: Pokušaj učenja

Dnevnik brucoša: Mrtvi rokovi

[Dnevnik brucoša] Votka
Share via
Copy link
Powered by Social Snap